• Назив стазе: ДОБРОСЕЛИЦА - МАРИЋА СТЕНА
  • Дужина стазе: 15,1 км
  • Тежина стазе: лака
  • Уређеност стазе: одлично уређена и маркирана
  • Време за обилазак стазе: 5 часова и 30 минута
  • Врста стазе: кружна
  • Начин обележавања стазе: обострано
  • Врста маркације стазе: прописна планинарска (црвено - бела)
  • Значајни локалитети: Доброселичка врела, кањон Доброселичке реке, Прераст - Точковица, Kораћево врело и Kораћева пећина, црква брвнара у Доброселици.
  • Почетак стазе: поред цркве брвнаре у Доброселици поред асфалтног пута
  • Kрај стазе: поред цркве брвнаре у Доброселици поред асфалтног пута
  • Висинска разлика: 630 м
  • Опис стазе: стаза креће од цркве брвнаре у Доброселици, грађене од стране Митра Удовичића 1821. године. За настанак имена овога села везује се интересантна народна легенда. Према легенди, цар Душан је овде навратио приликом повратка из Дубровника. Сељаци су му приредили дочек за памћење, изневши пред цара разноразне ђаконије и трудећи се да му у свему угоде. Дирнут оваквим дочеком, цар Душан је упитао за име села. Сељаци му одговорише да је стигао у село-Злоселицу. На ове речи цар се разгневи и узвикну: „Од данас се ово село има звати - Доброселица“! Да оваква лепота не остане неопажена побринули су се домаћи филмски режисери који су у селу Доброселици снимили преко 10 филмова. Због филмске славе којом је овенчано ово село, многи Доброселицу називају српским „Холивудом“. Овде су снимани филмови, као што су: „Црни Бомбардер“, „Радио Вихор зове Анђелију“, „Узрок смрти не помињати“, „Живот је чудо“, „Оригинал фалсификата“ и други. Од цркве у правцу југозапада долазимо до Доброселичких врела, где вода извире на огромном простору и у нестварној количини. Одатле у правцу северозапада долазимо до Главате стене одакле се са три видиковца пружа леп поглед на кањон Доброселичке реке. Даље пратећи обележену планинарску стазу долазимо до врха Оглавчић (1078 мнв). Даље у правцу северозапада обилазимо село Стубло и извор пијаће воде, скрећући десно према врху Марића стена (1251 мнв) највишем врху на предметној планинарској стази. Даље у правцу севера напредујемо ка Kораћевом врелу. Са овог локалитета се спуштамо у Доброселичку реку и њеном долином идемо све до локалитета Бјељевине где савијамо у правцу североистока и долазимо до прераста односно Точковића пећине. Прераст представља природну реткост од изузетног значаја за науку, али и за туризам Златибора.
  • Препоручени смер кретања: Црква брвнара у Доброселици - Доброселичка врела (1,5 км) - Главата стена (2,5 км) - врх Оглавчић (4,2 км) - Стубло (6,0 км) - врх Марића стена (6,9 км) - Kораћево врело (8,8 км) - Прераст (13,9 км) - Црква брвнара у Доброселици (15,1 км)
  • Смештај и снабдевеност: ван трасе је планинарски дом Торник, ван трасе има приватног смештаја, ван трасе се налази планинарски дом ПK "Ере" из Ужица у центру села Семегњева.
  • Напомена: стазу је трасирао Слободан Стефановић, а последњи пут је обновљена у јесен 2020. године.